naljutila me danas prodavačica u pekari ispred škole.
dođem tamo i oću uzet milku vafelini, onu čokoladicu. kaže 5 kuna, ja dobro. dam 200 kuna u komadu, jer neimah 5 u sitnom. uzme 200 kuna, gleda u njih, pa vrati - nema za vratit. i ništa, ja tražim po džepovima imam li 5 ipak u sitnom. imam 2 po 2 kune, znači 4 jel. kažem, evo imam ovako 4 samo.
i ona gleda zbunjeno pa par sekundi, premišlja se, i na kraju uzme, al kaže, dobro pa ćeš slijedeći put donit kunu.
:tired:
ljudi inače kažu u redu je, al ne u ovom slučaju. što me ima tražit kunu, ja sam joj lipo ponudija 200, ne s namjerom da mi nema za vratit, nego nisam ima točno. al ona oće kunu.
i to me nebi toliko naljutilo da ta pekara/dućančić nije najgora pekara ikad, s najgore napravljenim proizvodima i najlošijim cijenama ikad.
par puta su mi dali krafnu od čokolade, a tražio sam od marmelade. prvi put su mi priznali žalbu, pa sam na koncu dobio krafnu od marmelade. drugi put nisu prihvatili.
jednom prilikom mi je kuja vratila 10 kuna onako totalno rasparanih i polipljenih, naravno vratio sam joj to i zahtijevao normalnu novčanicu. dobio sam je.
i kunu sigurno neće dobit.
izgleda dugi post ovo, da ga je netko drugi napisa, vjerojatno nebi s razumjevanjem pročita.
