ovo namjerno neodavanje je baš onak namjerno. naime, jedna od prvih scena na sastanku na onom brodu koji putuje do mjeseca (ili već je na mjesecu). lik priča kao da zna kaj se događa tamo (i zna kaj se događa), al to jednostavno ne želi izgovorit u kameru. al ne zato kaj to ne bi, jer njega netko pita nešto u stilu da objasni kaj su tamo pronašli, a onak okoliša i ne znam kaj. a svi u sobi znaju kaj se tam dogodilo. cijelo vrijeme ponavlja kak je to nešto genijalno, al neće to još reć javnosti ovo ono. uglavnom, ta scena mi je bila tolko loša da sam se skoro zbljuvao. jer namjerno ne želi odat kaj se događa. ne znam, trebali su to napravit na neki drugi način. ovak on priča na sastanku o tome, bez da ijednom kaže: da, to kaj smo našli je izvanzemaljsko i zbog toga nećemo odat javnosti. cijelo vrijeme spominje: "to, nešto", okoliša. a kaj je najgore svi na sastanku znaju o čemu se radi. ne znam ak si shvatio kaj oću reć, al uglavnom lejm mi je malo ta scena. nemoj se vraćat na to.
kaj se tiče cjelokupnog filma, on je stvarno dobar. i kul je to što je tako velik. i kul je to što je napravljen na drugačiji način; grandiozno i veliko. iskreno, jedino što me užasno naživciralo u filmu je onaj retardirani kraj od kojeg sam skoro dobio napad epilepsije od boja na ekranu i onaj kraj, kraj... zadnja scena u onoj sobi koja je tak woeva; kaj se sad tu dogodilo/redatelj je htio ispast kul u stilu "hej vidite kaj meni može past na pamet dok sam pijan."
to + neke scene su užasno dugačke i usporene i teško ih je pratit. al ajde, nije ni to stvarno loše. to je valjda neka metafora veličine svemira i bestežinskog stanja di se sve događa sporo.
da, zaključim. film je totalno ok. pače, čak i dobar i zanimljiv. jedino što živcira je moja nenaviknutost na njegovu sporost i kraj koji mi se nikako nije svidio jer je previše nepojmljiv i čudan (pretenciozan)
