Kaj samo retardirane anegdote?
Enivej.
Kad se tu otvarao kaufland nedaleko mene, imali su samo jedan onaj red za uzimanje i vraćanje kolica, i trebaju dvije kune da se uzme.
I tak dođe baba vratit kolica, i u njima fura već dvije ful do ibera napunjene vrećice koje će uzeti kad ih vrati.
I sad tarduša fino prikopča kolica, uzme dvije kune, stavi ih u novčanik, pa novčanik u torbu pa ovo ono.
I krene po vrećice kad ono, kroz onaj razmak od deset jebenih centimetri vrećica nejde van.
I sad se tuka glupa ne može snaći. Nema isusa da ide vadit te dvije kune da ih izvadi natrag van i uzme vrećice.
I tak ona gura svoje mlohave debele ruke kroz taj otvor i vadi stvari iz vrećica da bi joj bila tanja i da bi prošla kroz otvor.
A tak, ljudi čekaju, skupljaju se i ovi za vratit i ovi za uzet kolica, već bar tri u svakom redu, baba ne jebe živu silu.
Vadi ona nekakvih 100 000 jebenih jogurta i nakon svakog proba izvući vrećicu.
Ja sam prestrpljiv pa čekam do kad će biti retardirana, dok su gospoda iza mene fino izmjenila kolica s pridošlicama u dućan i krenuli svojim putem.
Odokativno, preslagivala je 10 min, ukljućujući to da je svoja sranja razvukla po onoj gore ploči i išla vrećice slagati isponova.
