Mene nervira kad ti krenu srat ljudi, išo sam na pripreme jednom, i već kad sam bio pri kraju puta skužim da mi je ključić osto doma, a vozio sam se među pješacima ful sporo, a ne po biciklističkoj stazi koja je na jednosmjernoj cesti prem zagrebu i po kojoj su sparkirani auti i okolo još jure auti. I sad ja shvatim da mi nema ključića i ostanem sav izbezumljen i onak buljim u prazno dok prepipavam džepove i skužim da se vozač zeta dere na mene da zaš se ne vozim po biciklističkoj stazi, a ono na glavi imam najveće moguće slušalice ikad, Trittonke koje ne propuštaju ikakav zvuk izvana, i lik me gleda i objašnjavi mi neš, a vidiš mu na faci da pizdi, a ja ga niš ne čujem, pa sam mu samo odmahnuo rukom i nastavio dalje.
