trebo sam se ustat i otić u dućan sisterki maloj po doručak, i probudit nju da napravi zadaću..mislim to u ovoj stvarnosti..
al se nisam mogo probudit, onako sam bio u polusnu i sanjo sam da sve to radim, i onda sam bio miran..
i onda me nešt probudilo i shvatio da sam to sanjo..
a inače, shvatio sam zašto sam ovako depresivan i nesretan..zato što ne spavam dosta, i samim tim ne sanjam svjesno..
ako shvaćate snove kao alternativnu realnost, ne samo plod mašte (ja stvarno da), onda je shvatljivo..
jer, ja kad sam nedavno sanjo da letim sam bio stvarno sretan i ispunjen time taj dan-dva..neznam, na mene snovi jako utječu..i kako sad ne sanjam, gubim segment života potpuno..