Prolazio sam Kolodvorskom ulicom u Varaždinu u rano doba noći a iznad mene su letjeli neki objekti, neke rakete. To su kao trebali biti one rakete/bombe koje bi srušile
asteroid za što se pretpostavljalo da dolazi prema zemlji. Jebena scena uglavnom. Onda sam ušao u tam jedan apartman il kaj to već jest s lijeve stran ulice i tam je bila ekipa, ono best frendaći i još par
poznanika. Tu smo nešt pratili na laptopu i onda smo izišli van, na stepenicama (tako nešto) pred kućom. Po vani su još uvijek letjela sva sranja, nebo je bilo išarano metalnim
beštijama koje su parale nebo. I onda su se spustili. Prvo je par frendaća otišlo do njih a ja i još jedan smo ostali. Pokušavao sam im pustit "Edo Maajka - Jesmo li sami" al nisam mogao nigdje nać
Niš onda sam i sam otišao do njih, bili su onak, mali, plavi, s malo večim šapama. Davali smo "give me 5" međusobno i derali se wasuuppppppp. Sam brod je svjetlio plavo bojom
al je na toj terasi di su oni sletjeli (to valjda nekakva njihova kupola kou su spustili) bila onak sva šarena ko u lunaparku a imali su i šank
. Tu sam naletio na neku žensku koja je bila s njima nekih godinu dvije,
al je u biti bila iz Norveške. Sjeli smo tam na neku klupu i neznam šta je trebala reć jer sam se probudio pička joj materina
I sad jako želim upoznat čobane s drugih planeta
Sad, zašto sam to sanjao:
- navečer oko 22 sam prolazio tom ulicom
- gledao sam onaj neki norveški filmić
- prije spavanja sam razmišljao o vanzemaljcima
MIX