Đuka u snijegu

[Glitch]

Milan Jovanovic na fejsu kaze: Da li Lisa Ann zna da ja postojim? I onda njegov stari:  Ništa mi nije rekla.

Savrseno

 

[seymour]

 KAD SRBIN HRVATU KAŽE BRATE,
KAD SLOVENCI PIĆE PLATE,
KAD SE CRNOGORCI POSLA UHVATE,
KAD MAKEDONCI DOBIJU VIŠE PLATE I,
KAD BOSANCI SVE TO SHVATE
BIT ĆE OPET SFRJ BRATE.

 

[nije_zvone]

 

[seedorf]

UVALI MI GA U SUPAK BRATE 

[Cole]

 

[Yuri]

http://www.dampgnat.com/wonderputt

 

[n00b]

Obožavam onaj osjećaj u želucu ko kad sam bio u školi i čekalo me neko teško ispitivanje pred pločom. Kažu studenti da im je tako uoči nekog nabrijanog ispita. To je kao dobra trema pred nastup. Ili razgovora za posao. Ili predstavljanja ičega nekom bitnom. Ili bla, shvatili ste.

Enivej koliko god da je mučan, nekako je kompletan. Filing. Prožima. Ruši kao takav sve ostale prioritete i postavlja se kao alfa i omega svega.

=>

[depresija]

katkad u potpunosti nadvladam taj osjećaj. e, to rula.

[depresija]

Ma ne, nespavanje mi nekako rula, ono, osjećaš se korisno, cijeniš svoju radišnu osobu, mrziš čitav svijet, malo samopatetike nikad ne škodi, a kad se napokon odmoriš sve proživljene događaje proživljavaš u nekoj brzoj lucidnosti umora i derp, rula to sve u svemu i točno to šta kažeš, počne te bolit kurac i želiš se samo riješiti toga i obaviti popodnevno spavanje. <3

Al mislim, ono, trema nekakva je normalna, ali kad sam iznimno siguran u ono šta govorim, i kad baš znam ono o čemu pričam, nisam uopće uznemiren pritiskom. Recimo danas baš sam imao to neko izlaganje o reprezentaciji hr obitelji kroz reklame na kolegiju koji bi me mogao sjebati, ali znao sam što hoću i kako reći i u niti jednom trenutku me nije uhvatila PANIKA ili nesigurnost. A to se večinom, kao što je i započeo razgovor, dešava.

Derp, jel ovo bilo zanimljivo čitat?

[depresija]

 

to se meni dešava u kafićima/dućanima
ne znam pričat s ljudima kažem nešto tipa "emm e ovo može tu. platiti" i nezz

[Dragster]

<333 

[Cole]

 

[Chikanovich]

to se meni dešava u kafićima/dućanima
ne znam pričat s ljudima kažem nešto tipa "emm e ovo može tu. platiti" i nezz

ane, i ja imam problema sa tim socijalnim konverzacijama. uvijek pokušavam sve skratiti da bi toj osobi što me poslužuje ili šta već bilo lakše, al na kraju toliko iskompliciram da se osjećam jadno 

[frusciante]

meni se u kafićima masu puta dogodilo nešto tipa, kažem konobaru "može neskafe klasik", a on mi donese nezz, cedevitu.
i ono, umjesto da kažem da sam naručio neskafe, ja šutim i pravim se da je sve ok. 

[dibek]

ane, i ja imam problema sa tim socijalnim konverzacijama. uvijek pokušavam sve skratiti da bi toj osobi što me poslužuje ili šta već bilo lakše, al na kraju toliko iskompliciram da se osjećam jadno  

ANE Uvijek kao razmisljam kako reci najjednostavnije i kad kazem onda nezz, ne bivam ubran

Ili kad trebam kupit nesto onako istrazujem sve o tome da bi se tamo mogao frajerisat svojim znanjem i kad na kraju idem, ispada da nitko tamo nema pojma o cemu prica, pa mi je glupo