neki dan sanjao napad tri godzille na zagreb. ono, frajeri idu i gaze i uništavaju i sve. panika, bježanje, ovo ono. kulan san. ne sjećam se detalja.
btw već tri dana zaredom lucidno sanjam, ali fejlam u stvaranju svog sna. tj. već tri dana zaredom skužim da sanjam i onak si kažem, "e idem sad to malo promijenit u neš kulno i dobro za mene" (jer već tri noći sanjam noćne more, strah me ić spavat kolko je to loše) al nikako da uspijem. čim počnem nešto prčkat, stvarat neke slike i događaje, odma se probudim.
recimo danas sanjao da su me roditelji ostavili negdje u nekoj zabiti, kao oni će se brzo vratit ti sam tu budi i čekaj. i ja kao krenuo do tog nekog mjesta di smo trebali bit, al se sjećam da su mi noge bile kao ukočene. jedva sam koračao u snu. kao da me neš drži. sjećam se da sam ih htio zvat na mob, ali nisam mogao otipkat broj jer mi se sve mutilo pred očima. i u tom trenutku sam skužio da je to san i kao počeo stvarat neke slike i odma se probudio.
al rula mi sve to.
