Muškarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom položaju oslonjen na šank.
Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odjeci, nogama koje u ritmu
muzike titraju po podu, po držanju tijela, prosto po svemu, može se reci,
stereotipni Eros-Bosanceros.
Dva stola dalje, sama, mirna sjedi lijepa žena. Po vanjštini bi se reklo da
su generacija. Je li samo dobro ocuvana ili je stvarno ista godina
proizvodnje, teško je reci, ali da dobro izgleda je fakat.
- Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda. Kako
bi samo rado pricao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam prokleto
stidljiv i svaki put kad pokušam pricati s nekom ženom, valjam samo
gluposti.. Hm.. Znam!! Reci cu joj da sam se u nju zaljubio na prvi pogled.
Ma, ne.. Radije ne.. Ismijace me i izvaliti neki od ženskih fazona na tu
temu. Možda da joj pošaljem pice, a ostatak ce doci sam po sebi. Pih, baš
sam smotan.
U tom trenutku žena ustaje i odlazi.
- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali
hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nešto mljeti. Pa i
upucavanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da pristane?! Ni
od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slucaju umro od
srece. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova
lijepa žena donijela...
Par minuta poslije, žena se vraca i sjeda za isti stol.
- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo odredjeni
jedno za drugo! Sad cu joj prici. Valjda ispricam nešto interesantno! Sad
ili nikad!
Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuce ruku kroz kosu, uvuce
stomak, ispravi ledja, lagano odšeta do stola za kojim lijepa žena sjedi,
spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita: "Jes’ ti to pišala?!"
