Đuro je pozvao svoju mamu na ručak. Za vrijeme rucka majci nije
promaklo da je Đurin cimer Grgur jako zgodan i mišićav. Ona je već
dulje sumnjala da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je
upitala Đuru da li je to istina. Đuro je uvjeravao majku da su oni
samo cimeri i ništa više od toga. Tjedan dana kasnije Grga upita
Đuru:
- Jesi li vidio onu lijepu grabilicu za juhu? Nema je otkad je tvoja
mama bila ovdje na ručku. Nije ju valjda ona uzela?
Đuro nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail:
- Draga mama, ne kažem da si ti "uzela" ili da "nisi uzela"
grabilicu za juhu, ali fakat, od kad si bila kod nas, nigdje je
nema. Pozdrav, Đuro.
Par dana poslije Đuro dobije majčin odgovor:
- Dragi Đuro, ja ne kažem da ti "spavaš" ili da "ne spavaš" s Grgurom,
ali fakat, da on spava u svom krevetu, već bi odavno pronašao
grabilicu za juhu. Pozdrav, mama!
