Prvo sam bia kod zubarice i svađali smo se oće mi dat injekciju il neće. Moram stvarno otić do zubarice ovih dana pa ima smisla. Nakon toga sam svira neke bubnjeve, to je valjda povezano s Milom i njegovim simfonijskim blek met'l bubnjanjem.
Al onda slijedi zabavni, slabije objašnjiv dio. Znači, u nekom smo podrumu, sa mnom su Lewka i još netko drugi s HCL-a, ne mogu se sjetit tko. Imamo u rukama puške, dolazimo do nekog starog drvenog lifta u koji očito trebamo uć, al ne možemo ga pokrenit, moramo prvo riješit neku ZAGONETKU, nać neki prekidač na nekom drugom kraju podruma il tako nešto. Ono, klasična GAMEZZ mehanika. Uglavnom, dva frajera sa mnom ostaju kraj lifta, ja idem dalje pronać to sranje kojim ga možemo pokrenit, kad tamo malo dalje u podrumu pecto neprijatelja koji me svi odma skuže i kreću prema meni, pucam po njima sa svojom puškicom al im ne činim previše štete pa počnem bježat nazad. Vičem njima dvoje šta se događa, namještamo svi puške na neke druge modove pucanja, a neko se dere ZAŠTO IXY NIJE S NAMA ON BI ZNA KAKO OVO RIJEŠIT. Bježimo svi, njih pecto za nama, spuštamo se niz neke skale jako dugo, uspješno smo im pobjegli valjda i ja ugledam neki kul smartfon na podu. Dolazi neki frajer i objašnjava mi kako je baš super šta sam ga naša jer ga mogu prodat za bar 1500 kuna, al moram 200 kuna dat njemu. Rukujemo se. Izlazim ispred zgrade, najednom jako brzo dolijeće neki terenac sa zatamjenjim staklima, iz njega izlazi frajer u odijelu s dva bodigarda i viče da je to njegov mobitel. Isprve mu ga dam, jer jebiga, bodigardovi, a ja nemam više puškicu ni suborce iz nekog razloga, al onda se predomislim i tražim da mi dokaže da je njegov. Vrtimo slike, kontakte sve, nema nikakvog dokaza, pa on razočarano i pokunjeno odlazi. Bodigardovi su ga tapšali po ramenu, kao bit će sve okej. Tu je još bila i neka plavuša kojoj sam da burek koji se misteriozno stvoria u mojim rukama, pa sam je pita mogu li doć kod nje doma ako je sama, heh.
Nezzz, ima sam potribu share ;(
