probaj! nije mazohizam.

Kakav mazohizam?🤣

Meni je to omiljeni žanr. Prešao sam sa zadovoljstvom svaku igru koju je radio FromSoftware i igram svaki soulslike naslov na koji naiđem. Nema mi ništa bolje i draže u gamingu kad naiđem na teškog bossa i kada ga napokon savladam, pa to je takav udar dopamina. Bukvalno sam zavistan od tog osećaja. Možda ljudima koji ne igraju ovakve igre deluje kao mazohizam, ali ne bih tako definisao. Gotovo uvek su ovakve igre fer i iziskuju skill, strpljenje i učenje iz grešaka.

Mazohizam – to kažem iz milja, s poštovanjem, nikako posprdno. Nego kad naletim na dasu pa mi ovaj otepe pola energije iz jednog udarca, mislim da nemam strpljenja za takav okršaj 😅 meni su vrhunac bile valkyre iz GOW-a, berserkeri, Takezo iz gost of yotei, a to je vama koji peglate soulslike rutina 😁

Ok onda 😀 To se slažem, ima tako nekih nefer protivnika, to zna da bude izvor frustracije, ali ja i iz toga uspem da izvučem zadovoljstvo 😀 Ima nešto i u tome kada je protivnik nefer i onda kada padne to bude još slađe. Manje više valkyre me nisu nešto namučile, ali Sigrun, svako poštovanje za gospođu 😀 Dostojan protivnik.