Svi se valjda boje tih dosadnih poslova i padanja u kolotečinu.
Mene to čak deprimira. Jer osjećam da sam nekako krenuo u suprotnom smjeru.
Već i samo studiranje na feru (kao i ljudi tamo) izgleda baš kao nešto u čemu ne želim završiti. Kolotečina. Svaki student zasebno je nebitan. Radi se po šabloni. Nula kreativnosti se zahtijeva. Proizvodna traka praktički.
IXY ZAŠTO ONDA STUDIRAŠ FER H3H3?
Ne znam, stariji studenti kažu da je to tako samo na prve dvije godine, da je kasnije bolje.
Osim toga, vjerojatno je jedan od najbržih puteva do posla kakvog želim. Tj. posla koji sam si zacrtao kao optimalan kompromis između onoga što bih možda volio raditi i onoga što bih realno mogao raditi.
A to je nekakvo programiranje. Da, čini se kontradiktorno malo, al ne neko rendom programiranje u rendom firmi. Pokušat ću se izboriti za nešto bolje, kreativnije, s dobrom radnom atmosferom. Vrh tog "realnog" bi bio neki game design. ;( Ne znam hoće li me to ispuniti (a pogotovo hoće li se to ispuniti), ali vjerujem da taj posao ne bih mrzio. Jej.
Ne sjećam se što sam htio biti kad sam bio klinac. :solidus:
Pod ovo "nešto što bih volio raditi" na prvu pomisao idu neke stvari vezane uz glazbu. Produkcija nekakva, recimo. Skladanje možda čak.
Al ono, trenutno ne planiram to pokušavati ostvariti. Šanse za neki uspjeh u tome su male, a predavanje u školama (što je zapravo alternativa) mi je depresivno. Osim toga, ne smatram se ni približno dovoljno kreativnim da uspijem u tome.
A i jako loše podnosim poraz.
ŽIVOTNE PRIČE TELL ME MORE
@blaster:
Al razmisli na ovaj način. Recimo da se zaposliš sa... 27, ajd. Do 65-e moraš raditi. 38 godina desk joba.