moguce da ti ne odgovara tempo rdr2. U vise navrata mi se desilo da skinem igru i ako treba da hodam u igri do lokacije duze od 30ak sekundi krenem da razmisljam kako gubim vreme i obrisem je. A tu su pak druge igre kao sto je dragons dogma ili dark souls remastered gde igras po 4-5 sata jer je napredak u igri zarazan. Samo ti se promenio ukus i mozda imas manje slobodnog vremena pa gledas da ga sto bolje iskoristis pa ti ne prijaju igre gde ti treba 10ak minuta da dodjes do misije.

Upravo to, dosta nas ne podnosi svojevrsne walking simulatore gdje ne 80% gameplaya samo odlazak od a do b. Tu bas dobijes osjecaj da gubis vrijeme. “Igra” se sveda na cutscene i pricu plus 80h hodanja/jahanja/trcanja.

Probaj promijeniti žanr igara, možda pomogne 🙂 Svi volimo RPG-ove, dobo, možda ne svi ali velika većina gejmera. RPG-ovi su uglavnom skriptirani, predvidljivi, možda pomalo dosadni, neizazovni. Složiti ćeš se, traže jako puno vremena i nisu predviđeni za igranje na brzinu. Čast izuzecima. Vrijeme je opaka valuta. Što si stariji, imaš je sve manje i manje. Evo, sam si rekao da ti je elden ring napet. Zašto? Rekao bih neizvjesnost. Svaka borba u njemu podiže razinu dopamina jer nikad ne znaš što te čeka iza sljedećeg zida. Zapravo znaš, ali dobiješ po tamburi ako se previše bahatiš. Pravo je zadovoljstvo ostati živ. Slično iskustvo daju MP igre. Kada igraš protiv živog igrača, osjećaj postignuća je posve drugačiji. Kod mene pale i one “puzlaste”, kratke ali slatke igre tipa Hue, Trine, Little Nightmares,Spirit Of The North,Ori And The Will Of The Wisps, Braid, Return of the Obra Dinn, Arise: A Simple Story, Creaks, Limbo, naš Talos Principle, Ima toga. Iako i sam često peglam po RPG-ovima, ponekad treba malo izaći iz zone komfora 🙂

Rogulike je isto dobra promena zanra. Iako radis sve isto dobar je gameplay loop. Jos kad se dodaju rng elementi kao sto su powerup-ovi i oruzje svaki put je malo drugaciji

Ne znam nekako ja volim te “spore igre”(ako su kvalitetne) kao sto su RDR 2,Death Stranding.Mozda sam jedan od retkih ali znam da cenim takvu vrstu igara i znam da uživam u njima na tenane.Na primer RDR 2 je jedna od mojih omiljenih, prešao sam je 3 puta do sada.Fancinantno je to što ima brdo aktivnosti,na njih možeš izgubiti i do jedne gejming sesije.Mislim da nije igra spora nego realna i u vezi kretanja i svega u njoj,samo što ljudi nemaju živaca ali vecinom ne znaju to ceniti.Sto se tiče putovanja od tačke A do tačke B nikada i nisam koristio fast travel,jednostavno mi je uživanje jahati u toj igri sve je tako realno,nikada ne znaš na šta ćeš naleteti,možda ugrabis i neku mini misiju.Simulacija lova i održavanje tvoj “najboljeg druga”konja takođe je zadovoljstvo.Na kraju jednostavno ne volim ništa na brzinu kao i u životu,jer ne znam i ne mogu tako uživati.

Slažem se potpuno. Uostalom rdr2 ima fast travel, onaj vlak i uopće ne mora igra bit spora. Gore je netko napisao da mora hodat puno… Koliko se sjećam jedino se mora hodati u kampu bande, nigdje dalje.

Pa sta da ti kažem neki kao da troše svoje noge😀90%njih pogotovo klinaca igra na brzinu tuc muc bum tras.Nikad tako ne bi ni uzeo djoistik u ruke.Strpljenje je dar(u bilo čemu) ,a to nema svako i hvala Bogu na tome

Elden je cudo, mene Nintendo drzi i From Software.

“I još sam tu, dobro je… Ipak je do igara bilo. ” ne ipak je i dalje do tebe