Op, nisam znao da je stigao. Budem pogledao u kinu.
Enivej:
Martyrs (2008)E. Dao sam mu 1 na IMDb. Da mogu, dao bi mu nulu.
Mini spojleri u nastavku al koga boli kurac za ovako retardiran film.
Dakle da se razumijemo odmah u startu - gledao sam torture porn filmove i znam koja im je svrha. Guinea pig, Aftermath, Necromantik, Hosteli, Saw-ovi (Je li Saw torture porn? valjda je)... generalno nisam ljubitelj tog 'žanra', al kužim point. Gledamo ljude koje drugi ljudi sakate i ovi jako pate. Neki su mi i dosta dobri jel.
Problem kod Martyrsa je to što se predstavlja kao nešto duboko i promišljeno. Nije. Jadno je, baš je jako, jako jadno.
Priča ide ovako:
Anna ima tu frendicu koju su mučili u mladosti. Jako su je mučili. Ta frendica je pobjegla. Nakon 15 godina, pronađe ekipu koja ju je mučila i pobije ih shotgunom. Anna ne vjeruje prijateljici i zgraža se nad njenim djelima. Mic po mic, u kuću dolaze ljudi u crnom i zarobe Annu kako bi sljedećih 40 minuta filma gledali kako nju muče. Jako muče.
E sad. Do tog dijela film je jako dobar. Odlično režiran, super mjuza i radnja. Onako, dosta dobar horror triler, prilično nabrijan. I onda setup da ćemo do kraja gledati mučenje. Ali hej! To mučenje ima svrhu.
Kvazi-filozofsko sranje koje izgovara baba Duška (ne znam kako se zove) se svodi na to da ljudi u crnom već godinama muče djevojke ne bi li pronašli mučenicu. Većina djevojaka razvije neku opsesiju i vidi stvari kojih nema (AKA šizofrenija), no oni traže THE ONE. Koja će vidjeti što je s one strane. Što nas čeka nakon smrti.
Njezino izlaganje je odvratno iz razloga jer je predstavljeno kao nešto veliko, a zapravo je nultno. Užasno me iživciralo to.
Gledamo onda Annu koju ovi mlate, tuku, ona piški dok je vezana lancima itd. Na kraju joj oderu kožu u potpunosti i onda - vidi. Ugleda što je s one strane. Baba Duška odmah užurbano dolazi i sluša ju. Anna joj ekšli šapće što je vidjela s one strane.
I sad. Okuplja sse hrpa ljudi u toj kući i dida Boža im kaže HEJ! Imamo istinu, i sad će je baba Duška podijeliti s vama. Ljudi sretni i nestrpljivi, pa pobogu, čuti će što nas čeka nakon smrti! 17 godina mučenja djevojaka napokon će se isplatiti!
Boža tako odlazi do WC-a/sobe u kojoj se baba Duška priprema. Boža je nestrpljiv pa ju pita, je li zbilja čula sve. Je li jasna Annina vizija. Duška mu odgovara, ne da je jasno nego NEMA MJESTA TUMAČENJU. Dakle u ovom trenutku u filmu mi smo nadomak jedne od najvećih istina koje čovjek može saznati tijekom života. Uzbuđenje i hajp gledatelja je na vrhuncu.
I što onda Duška napravi?
Naravno, izvadi pištolj i ubije se.
Kraj.
Dakle, jebem mater tom jebenom piscu i redatelju. Pička mu materina bezobrazna i bijedna tako, da mu pička materina. Kako se usuđuje, kako se samo jebeno usuđuje deus ex rješenje koristiti u nečemu što je gradio jebenih 100 minuta. Kako ga nije sram. Dakle da mi je dao bilo što, BILO ŠTO, da je Duška rekla NEMA NIČEGA, da je rekla vratiš se u najsretniji period svoga života (što kreditci na kraju čak i impliciraju!), da je dao svoju viziju toga, IŠTA... po tome bi mogao već dati neku normalnu ocjenu filmu.
Ovako, film ne zaslužuje postojati. To nije drama. To nije horor (ok, prva polovica jest horor). To je plitko kvazi-filozofsko smeće u kojem gledamo mučenje djevojke pod izlikom te neke VELIČINE koje na kraju jebeno nema. Toliko razočaran nisam jako, jako dugo bio.
Film ne preporučam apsolutno nikome, osim ako vam samo mučenje kao takvo nije napeto. A opet, ako je, ima puno boljih filmova po tom pitanju, jer i ovdje je dosta toga suzdržano.
Čim je europsko, to znači da je automatski i dobar film. Nije.
Gušt mi je bio prvih pola filma gledati. Iduća polovica već mi je išla na živce, čim se Duška pojavila sa svojim dupper idejama. Pred kraj, zanimanje mi je poraslo, ali sam bio jako skeptičan. I onda mi taj pisac/režiser pokaže srednji prst i kaže mi: ''Jebeni idiote, odi gledati Aftermath ili neki normalan film. Što misliš, da ja znam što sam radio cijelo vrijeme?''
Apsolutno smeće. -10/10
